Bez obzira na to kojoj kategoriji pripadaju, sva deca navode slične i/ili iste
probleme, što potvrdjuje pretpostavku da je
nivo potreba –nivo dijaloga i razumevanja.
iz evaluacije Biljana Mihailović, školski psiholog
O Teatru potlačenih
''Pozorište potlаčenih se sаstoji od pozorišnih rаdionicа i interаktivnih predstаvа i počivа nа pretpostаvci dа svа ljudskа bićа žele i sposobnа su zа dijаlog, а tаmo gde dijаlog postаje monolog pojаvljuje se tlаčenje, odnosno ugrožаvаnje.'' A. Boаl (Autor tehnike Teatar potlаčenih i kаndidаt zа Nobelovu nаgrаdu 2008.)
Osnovni zаdаtаk tehnike je dа pomogne ljudimа dа
pronаđu nаčine dа se odupru ugnjetаvаnju u svаkodnevnom životu kroz
promišljanje,pronalaženje i vežbanje strategija. Po mišljenju аutorа
Teаtrа potlаčenih, Augustа Boаlа, svаko može dа glumi, glumа nije i ne
trebа dа bude privilegijа profesionаlаcа. U engleskom jeziku se nаjbolje
vidi dvojаko znаčenje reči act – glumiti i act kаo preduzeti аkciju,
određenu rаdnju, u nаšem jeziku - u korenu reči аktivizаm.
Od 2007. godine do danas, sаrаdnicа Agende
Suzana Kaplanović, trener i Džoker Teаtrа potlаčenih, je reаlizovаlа
rаdionice sа više od 2300 mlаdih, u zemlji i inostrаnstvu i sa više od
300 prosvetnih radnika.
Njeno bogato iskustvo (ukratko sažeto) možete pogledati OVDE.
Medju retkima je ako ne i jedina koja ovu tehniku primenjuje u školama
na način da SVI učenici škole prodju kroz proces - radeći na nivou
odeljenja.
Kako Teatar potlačenih može pomoći školi?
Škole predstavljaju prirodno mesto susreta dece različitih uzrasta, različitih etničkih
grupa, socijalnog statusa, fizičkih ili mentalnih sposobnosti... Klima u školi i sposobnost da se nosi sa problemima diskriminacije i nasilja može razlike da uveća a može i da
stvori most za prevazilaženje istih sve zavisi od toga na koji način se postavljamo prema
deci, koje im obrasce ponašanja prezentujemo i koja i kakva rešenja im nudimo
kada se ukaže problem vezan za diskriminaciju.
Podaci iz evaluacije radjene u OŠ ''Jovan Cvijić'' kojom je obuhvaćeno 320 učenika.
''Tri četvrtine ispitane dece veruje da se ponašanje uči i da ga je moguće
promeniti. Kao najbolji način učenja ponašanja na svim uzrastima, u najvećem
broju slučajeva navodi se da to treba da čine roditelji i nastavnici, kao i svi
stariji kojima veruju.
Na osnovu analize odgovora na pitanje kako se može učiti, značajan broj
dece, više od polovine, kaže da se može učiti posmatranjem kako se drugi
ponašaju u odredjenim situacijama i vežbanjem u različitim situacijama, što
ukazuje na optavdanost primene tehnike Teatra potlačenih kao metoda u usvajanju
novih modela ponašanja.''
Agenda primenjuje tehniku Teatra potlačenih stavljajući akcenat na proces koji dovodi do kreiranja završne priče i Foruma. Tokom realizacije igara (oko 22 igre) dolazi do dubljeg međusobnog upoznavanja učenika, raspodela ''moći'' se niveliše, svačiji glas se podjednako čuje i poštuje, ''različitost'' se upoznaje i postaje manje strana..... Tokom radionica se razvija bliskost, zajedništvo,
jedankost i uzajamna podrška, a deca i mladi se potstiču da sami dolaze do
rešenja konkretnih životnih situacija i problema sa kojima se suočavaju u školi
i kod kuće. Budući da u procesima koji se odvijaju tokom igrica učestvuju sva
deca bez izuzetka, stvara se atmosfera u kojoj i oni koji se manje čuju i nisu
u prvom planu (iz bilo kojeg razloga) dodju podjednako do izražaja kao i ostali.
Igrovni kontekst ove tehnike omogućava lako uključivanje sve dece, a
veliki procenat neverbalne komunikacije kroz govor tela doprinosi prevazilaženju jezičke barijere kao i dubljem razumevanju svih pripadnika grupe - odeljenja.
Tokom istraživanja ''ko ima moć? '', dva dečaka su odgovorila ''knjiga''
U nastavku možete pročitati evaluaciju sprovedenu od strane školskog psihologa a u okviru projekta radjenog za Council of Europe (EYF), dokazuje veliki uticaj ove tehnike na smanjenje diskriminacije i smanjenje nasilja u školi.
Evaluacija primene tehnike Teatar potlačenih u osnovnoj školi
Podaci za evaluaciju dobijeni su: neposrednim posmatranjem voditelja (beleške, izveštaji), sociometrijskim ispitivanjem, prigodnim upitnikom za učenike (zadavanim pre i posle realizacije programa) i iz video-zapisa sa radionica. Evaluaciju je realizovala Biljana Mihailović, školski psiholog.
OPRAVDANOST PRIMENE TEATRA POTLAČENIH SA ISPITIVANOM GRUPOM DECE
U odsnosu na polaznu pretpostavku da će se projekat primenjivati u multietničkoj skoli, prigodnim upitnikom i neposrednim posmatranjem hteli smo da saznamo da li diskriminacija postoji u ovoj sredini. Posmatrano i kroz potčinjen i kroz povlašćen položaj, zaključili smo da diskriminacija postoji. Posmatrane diskriminacijske osnove su bile: pol (dečaci i devojčice), materijalni status (bogati i siromašni), pripadnost romskoj nacionalnoj manjini i postojanje fizičkog invaliditeta.
U odnosu na diskriminacijsku osnovu, kategorije koje su najviše diskriminisane na svim ispitivanim uzrastima (od I do VIII razreda) su: Romi i siromašni. Ako uzmemo u obzir da Romi koji pohadjaju OŠ “Jovan Cvijić” žive u ekstremnom siromaštvu u naselju “Deponija”, možemo zaključiti da su oni, u stvari, dvostruko diskriminisani: i u odnosu na pripadnost romskoj zajednici i u odnosu na siromaštvo u kome zive. Sve ovo upucuje na zakljucak da je primena tehnike TP opravdana sa ovim grupama dece.
USPEŠNOST PRIMENE
Kako je naglasak u radu bio na samom procesu, a ne na prezentaciji, na nivou realizacije pokazatelji uspešnosi primene su:
-deca sa svih uzrasta (od I do VIII razreda) rado su se uključivala u aktivnosti
- iako je u pocetku postojalo odbijanje da se vežba u paru sa romskim detetom
- kasnije toga nije bilo
- mogućnost da iskažu sebe su podjednako imala i iskoristila i romska i neromska deca
- u radu su aktivno učestvovala i bila uvažena i deca koja imaju neke druge smetnje (elemente autizma, hiperkinetičke smetnje)
-od strane neromske dece prihvatani su i obradjivani i problemi o kojima su govorila romska deca
SENZIBILIZACIJA NA PROBLEM DISKRIMINACIJE
PREPOZNAVANJE DISKRIMINACIJE
Pitanje prepoznavanja problema diskriminacije ispitivano je otvorenim pitanjima u upitniku, i to kroz pitanja o ličnom doživljaju i kroz svedočenje/prisustvo diskriminaciji. Upitnikom pre primene programa dobijeni su oskudni odgovori koji su se, u najvećem broju slučajeva, svodili na definišuće/objašnjavajuće oblike ponašanja navedene u samom pitanju. Na ista pitanja, nakon realizacije radionica, učenici su dali mnogo više odgovora (za 50% više nego pri prvom ispitivanju), odgovora koji su u ovom slučaju bili opširniji i zaista su bili opisivanje realnih životnih situacija. Takodje su govorili i o suptilnim načinima socijalnog pritiska da se ponašaju na odredjeni način. I romska deca su detaljnije navodila oblike diskriminatorkog ponasanja prema njima.
UZROCI DISKRIMINACIJE
Kao i u slučaju prepoznavanja oblika diskrimiacije, i kod navodjenja uzroka diskriminatorskog ponašanja, opširniji i brojniji su bili odgovori dobijeni upitnikom nakon realizacije programa. U najvećem broju slučajeva, kao uzroke ponašanja sva deca navode različitost.
Kako u vreme realizacije radionica Teatra potlačenih nije intenzivno radjen nijedan drugi program koji se odnosi na ovaj problem, možemo zaključiti da je program doprineo senzibilizaciji na problem diskriminacije.
Bez obzira na to kojoj kategoriji pripadaju, sva deca navode slične i/ili iste probleme, što potvrdjuje pretpostavku da je nivo potreba – nivo dijaloga i razumevanja.
Ukoliko ste zainteresovani da se program realizuje u Vašoj školi, možete nas kontaktirati putem mejla agendacentar@gmail.com
